Најновије информације; Лечење у Француској; Цасе студы; К & Ас на Финдинг Треатмент ин Еуропе

бы Верите Реилы Цоллинс

Позадинска информација за проналажење ПОСТУПАЊЕ У ЕВРОПИ

Ако желите

• лекови недоступни у Великој Британији
• третман за дејства
• или се не желите чекати операцију

Ово је за вас:

Дана 2. јула 2008, у Европском парламенту издате информације о нацрту - и сам нагласити да је само проба - Директива о пацијентима права у прекограничне здравствене заштите.

То је рекао, на диван начин, да се не мисле многи болесници би желели искористити овај - како криву су. Постоји гласина о пацијентима који имају дуго чека на лечење у Европи, али мислим да су ставили ПЦТс ово као гласина да би се процес, тако да је тешко УК пацијената одустати борбом. Нико од људи и ја рећи да имају било какве проблеме у Европа - ако желите третмана у року од неколико дана - добијате га.

Ли потребно лечење Лымпхоедема - што је ретка као јаја кокош од НХС затворила специјалистичке амбуланте. Сам знао да сам могао добити овај иностранству, или у приватној болници у Великој Британији. ЈА је добио мој МЕП (Члан Европског парламента) писати у моју подршку потребу за лечење - а два су били плаћени за моје ПЦТ на локалном приватној болници. Мислим да су се препала бих потражња бити послате у иностранству!

Дакле, ако вам треба третман не можете доћи, потребно је да тешко борити, а не одустати, али ако желите да се лечење може се набавити у Европи, а није одређено овде - иди за то, посебно у лечењу за медикаментозно нуспојава лека, који су обрађени тако добро у Европи, а брусхед насамо у Британији.

Следеће у Оутлинеу што наша права ће бити. Као што иде на расправу, било наше НХС рака услуге ће бити приморани да се побољша, или ћемо добити више и више шансе да се лечи у иностранству, под условом да смо спремни да се боре за њих. Немој одустати. То је оно што желим да урадим, тако да не цене их денар. Али није вриједно здравља мало борбе? Најзад било НХС ће бити приморани да се побољша, или ЕУ парламент ће инсистирати да се лечи у иностранству. Припазите да копирате у свој МЕП са било слова.

Штампај ову за вашег лекара, а ако их желите више информација или контактирајте свог МЕП, или видети контакте на крају.

Питања и одговори о нацрту директиве о примјени права болесна лица у прекограничним здравству

Референца: МЕМО/08/473 Дате: 02/07/2008

Шта то значи за предлог грађана и пацијената?

Тај нацрт директиве појашњава права пацијената траћити здравству у другој држави чланици санкционисаном Европског суда правде и поједностављује њихову примену у пракси. Након што је предложена Директива имплементирана од стране држава чланица Уније, она ће имати следеће практичне користи за грађане:

Докле год лечење је обухваћена у оквиру својих националних здравствених система, пацијенти ће бити дозвољено да примају лечење у другој земљи ЕУ-а бити надокнађени без претходног одобрења. За болничку бригу међутим, под одређеним околностима, државе чланице мај да одлучи да се уведе систем у којем болесници захтевају административне претходног одобрења пре него траже негу иностранству.
Пацијент ће морати да плате трошкове за здравствене услуге у иностранству уп фронт, али ће се они после надокнађени трошкови до нивоа надокнаду за исти или сличан третман у свом националном здравственом систему.
Пацијенти ће бити фер и загарантована брза процедура, укључујући и за стварну надокнаду трошкова, те ће имати право да затражи преиспитивање свих одлука у вези са управним прекограничне здравствене заштите.
Пацијенти ће имати лакши приступ свим релевантним информацијама о прекограничним здравству, посебно путем националних контакт тачака, тако да могу доносити информисане одлуке о кориштењу прекограничне здравствене заштите.
Пацијенти ће бити гарантовани приступ њиховим медицинским записима и заштиту њихових личних података такође ће бити загарантована у прекограничној здравственој поставку.
То ће бити лакше за пацијенте да имају рецепт иностранству добили су добили након што су се вратили у своје матичне државе чланице. Тиме ће се обезбиједити одговарајуће праћење у здравству је предвиђено у другој држави чланици.
Као резултат европске сарадње у областима као што су Европски референтни мреже, пацијенти ће имати приступ високо специјализованих здравствених да другачије не мај имати.
Пацијенти могу бити сигурни о стандардима сигурности и квалитета здравствене заштите у иностранству, која су загарантована на исти начин као што су они за домаће пацијенте. У земљи у којој је лечење је одговоран за медицинску надзора. Ово је случај без обзира колико је ово лечење платили.
If something goes wrong, patients will be guaranteed redress and compensation and will be provided with assistance by national contact points for cross-border healthcare.
Patients coming from another EU country to benefit from cross-border healthcare will be treated in a non discriminatory way and enjoy equal treatment with the nationals of the country in which they are treated.
Why a specific initiative on cross-border healthcare?

In 2003, Health ministers and other stakeholders invited the Commission to explore how legal certainty could be improved following the European Court of Justice (ECJ) jurisprudence concerning the right of patients to benefit from medical treatment in another Member State.

The Commission's proposal for a Directive on services in the internal market in early 2004 included provisions codifying the rulings of the ECJ in applying free movement principles to healthcare. This approach, however, was rejected by the European Parliament and the Council. It was felt that the specificities of cross-border healthcare were not sufficiently taken into account.

The Commission, therefore, undertook to explore how best to develop a policy initiative specifically targeting cross-border healthcare as a separate issue.

Која су правила Директива'с надокнада?

Директиве одражава следећим начелима: Било који нон-болничких услуга на које грађани имају право, у сопственој држави чланици, они мај исто тако да тражи у било које друге државе чланице, без претходног одобрења и бити надокнађени до нивоа накнаде које сопствени систем .
Било коју болницу бригу да градјани имају право да у својој држави чланици, они мај исто тако да тражи у било које друге државе чланице, тако и да буду надокнађени до нивоа накнаде које сопствени систем. Ако је непредвидив узбуркање прекограничне здравствене ризике постаје озбиљан проблем, даје предлог за одређену заштитна клаузула. Штавише, у складу са Законом о предмету ЕЦЈ, то омогућава држави чланици да ставите на место систем претходног одобрења за болничко лечење, како би заштитила своју систем, ако је то потребно.
У сваком случају, државе чланице мај наметнути истим условима траже на прекограничну брига како се примјењују на домаћем, као што је захтев за консултовати пре опште праксе саветовања стручњака или пре примања болничких услуга.

Овај предлог не мења право држава чланица да се дефинишу предности које то желе да да. Ако нека држава чланица не укључује одређени третман у оквиру својих права грађана код куће, овај директива не ствара нека нова права за пацијенте да имају такав третман у иностранству и бити надокнађени.

Како предлог осигура квалитет и безбедност прекограничне здравствене заштите?

За сада, нема јасних правила на нивоу Заједнице о захтевима одговарајуће информације, квалитет, безбедност и континуитет здравствене заштите требало би да буде испуњен за прекограничне здравству, односно ко је одговоран за осигуравање да су. Ово је случај без обзира на начин на који се плаћа за бригу - да ли је платио за јавно или приватно, да ли је предузети кроз Правилник о координацији система социјалне сигурности или да ли је у односу на слободно кретање права је горе описано. Без такве јасноће, постоји ризик од конфузије која води до проблема у осигурању квалитета и сигурности здравствене заштите у прекограничним случајевима.

Предложени директива, дакле, одређује:

да је безбедност и квалитет стандарда који се примјењују су оне које је држава чланица у којима је пружена брига
да такве стандарди треба да се заснива на закључцима Савјета о заједничким вредностима и принципима у Европској унији Здравствени системи "усвојена у јуну 2006
која је требала бити за властима државе чланице лечења како би се обезбедила исправна и наставља примјеном таквих стандарда ..

Која је улога националних контакт тачака?

Одговарајуће информације за пацијенте је неопходан предуслов за побољшање пацијената поверење у прекограничним здравству, као и постизање високог нивоа заштите здравља. Често јасне информације се осећали се као нестали. Директиве, дакле, поставља захтеве за информацијама, на све битне аспекте прекограничне здравствене заштите, под условом да се кроз националне контакт тачке. Форма и бројеви тих националних контакт тачака одлучили су да се државе чланице. Државе чланице треба да имају одговарајуће објекте за пружање информација о могућностима за прекограничне здравства и примјењиве процесима, те да да практична помоћ за пацијенте, ако је потребно.

Шта је циљ Европске референтне мреже?

Ова иницијатива подржава даљи развој Европске референтне мреже, која ће окупити, на добровољној основи, специјализованим центрима у различитим државама чланицама. Та сарадња има велики потенцијал да донесу корист пацијената кроз једноставнији приступ високо специјализованих негу. Она такође може бити користан за здравље системима као што би омогућило ефикасно коришћење ресурса, нпр по удруживању средстава за решавање ретких условима.

Како ради е-здравства се односе на ову иницијативу?

Активности у подручју "е-здравство" бити ојачан са овом иницијативом. Информациона и комуникацијска технологија има огроман потенцијал за побољшање квалитета, сигурност и ефикасност здравствене заштите. Комисија подржава већ постојеће е-здравствених пројеката покрива подручја као што су даљински пружање специјалистичке подршке од великих мањим локалним болницама објеката и праћење хроничних болести како би се омогућило лицима са хроничним услове да остану активне. Шта недостаје, међутим, су подељене формате и стандарде који се могу преносити између различитих система и различитих земаља. Директиве помоћи ће ти да се стави на место, овако јачање и јачање сарадње на е-Хеалтх.

Која су правила за постојеће прекограничне здравствене заштите?

Прва расправа о мобилности пацијента "на нивоу ЕУ-а били су упозорени у 1998 након Пресуде Европског суда правде (ЕЦЈ). До тада, једини механизам ЕУ омогућујући пацијентима да примате лечења у иностранству (осим болесника плаћају за такав третман приватно) била је Уредба о координацији социјалног осигурања (1408/71). Ова уредба овлашћује пацијената, чији је потребно лечење постаје током боравка у другој држави чланици (нпр. људи путују, раде или студирају у иностранству), на исти користи као пацијентима осигурана у држави чланици домаћину. Такође предвиђа планирани третман у осталим земљама чланицама, уз претходно овлашћење.

In 1998, the ECJ established additional principles through its rulings in the cases of Kohl and Decker. In these rulings, the Court made clear that as healthcare is provided for remuneration, it must be regarded as a service within the meaning of the EU Treaty and thus relevant provisions on free movement of services apply.

The Court also ruled that measures making reimbursement of costs incurred in another Member State subject to prior authorisation, are barriers to freedom to provide services, although such barriers may be justified by overriding reasons of general interest. These reasons include a risk of seriously undermining the financial balance of social security systems; the need to ensure provision of a balanced medical and hospital service accessible to all; or the maintenance of a treatment facility or medical service on national territory which is essential for public health.

If the EJC has already addressed this issue, why do we need a new proposal?

The rulings on the individual cases are clear in themselves. However, uncertainty has remained over how to apply their principles more generally. Moreover, there are no Community rules about how quality and safety of cross-border healthcare should be ensured. In many areas uncertainty continues to exist over how the principles established by the ECJ can be applied in practice by patients, health professionals and Member State regulators. Они укључују:

uncertainty about the quality and safety of healthcare provided abroad;
uncertainty about which country is responsible for clinical oversight for cross-border healthcare;
uncertainty about authorisation and reimbursement of cross-border healthcare;
uncertainty about whether Member States have the possibility to regulate and plan their own systems without creating unjustified barriers to free movement;
uncertainty for patients and professionals in trying to identify, compare or choose between providers in other countries;
uncertainty about what happens if patients suffer harm from cross-border healthcare.
This proposal aims to address these concerns and bring legal clarity to all stakeholders.

Why would someone want to receive healthcare abroad?

Citizens usually prefer to receive healthcare close to where they live. However, in specific situations it may be more efficient or beneficial to receive healthcare abroad. This may be the case for patients who live in border regions as the healthcare provided abroad is just closer to their home.

Sometimes there is more capacity or expertise available in another Member State, such as for certain highly specialised treatments, or healthcare can be provided faster due to spare capacity of healthcare providers abroad. And for some Europeans it is more convenient to receive care away from their home country because their family and friends live in another Member State.

Whatever the reason, the European Court of Justice has recognised that patients have the right to receive healthcare in another Member State and be reimbursed for that healthcare for up to the amount they would have received in their own country.

How common is cross-border health care?

On average 1% of public healthcare budgets is spent on cross-border healthcare annually. That is about €10 billion per year. Cross-border health care is more frequent:

in border regions
smaller Member States
for the treatment of rare diseases
in areas attracting large amounts of tourists.
Even in these instances, cross-border care still represents only a very small fragment of total healthcare spending. The aim of this initiative is not to encourage cross-border healthcare as such. Most of the time healthcare is best provided close to where the patient lives. People prefer to have healthcare as close to home as possible, and our surveys show that the vast majority of patients throughout the EU are content with the care provided by their domestic system – over 90% across the EU as a whole.

Већина оних који нису државе садржај још радије имају здравствене заштите у својој земљи. Али кад је примање здравствене заштите у иностранству благотворно би требало да буде могуће, сигурна и доброг квалитета. Процедуре за накнаде треба да буду јасни и одговорности треба да буду јасно дефинисани и дозначена.

Како ће се спроводити ове директиве?

Предложени Директива пружа општи оквир за примену прекограничне здравствене заштите пацијента права, које је држава чланица ће потом имплементирати као најбоље уклапа са својим системима, на националном, регионалном или локалном нивоу. Овај предлог ће бити послате на обе стране Европског парламента и Савјета министара Европске уније на усвајање. Након усвајања једне одбора одбора ће бити успостављена на даље одредити мере потребне за имплементацију ове директиве.

Додатне техничке спровођења мера мај такође буде усвојен на нивоу заједнице (у договору са државама чланицама), на пример дефинисати, за сврхе ове Директиве списак третмана, осим оних које захтевају ноћење, која би била у складу са истим режим као болничких услуга.

Питања и одговори о нацрту директиве о примјени права болесна лица у прекограничним здравству

Шта то значи за предлог грађана и пацијената?

Тај нацрт директиве појашњава права пацијената траћити здравству у другој држави чланици санкционисаном Европског суда правде и поједностављује њихову примену у пракси. Након што је предложена Директива имплементирана од стране држава чланица Уније, она ће имати следеће практичне користи за грађане:

As long as a treatment is covered under their national healthcare system, patients will be allowed to receive that treatment in another EU country and be reimbursed without prior authorisation. For hospital care however, under certain circumstances, a Member State may decide to introduce a system in which patients require an administrative prior authorisation before seeking care abroad.
The patient will have to pay the costs to the healthcare provider abroad up front, but will have those costs afterwards reimbursed up to the level of reimbursement for the same or similar treatment in their national health system.
Patients will be guaranteed fair and quick procedures, including for the actual reimbursement of costs, and will have the right to ask for a review of any administrative decision regarding cross-border healthcare.
Patients will have easier access to all relevant information about cross-border healthcare, in particular through national contact points, so that they can make informed decisions about using cross-border healthcare.
Patients will be guaranteed access to their medical records and the protection of their personal data will also be guaranteed in the cross-border healthcare setting.
It will be easier for patients to have a prescription they received abroad obtained after their return to their home Member State. This will to ensure appropriate follow-up to the healthcare provided in another Member State.
As a result of European cooperation in fields such as the European reference networks, patients will have access to highly specialised healthcare that they otherwise may not have.
Patients can be confident about the quality and safety standards of healthcare abroad, which are guaranteed in the same way as they are for domestic patients. The country where treatment is provided is responsible for clinical oversight. This is the case regardless of how this treatment is paid for.
If something goes wrong, patients will be guaranteed redress and compensation and will be provided with assistance by national contact points for cross-border healthcare.
Patients coming from another EU country to benefit from cross-border healthcare will be treated in a non discriminatory way and enjoy equal treatment with the nationals of the country in which they are treated.
Why a specific initiative on cross-border healthcare?

Ин 2003, министри здравства и другим дионицама позвао Комисију да истражи како правне безбедности могло би се побољшати након Европског суда правде (ЕЦЈ) јуриспруденције тичу права пацијената користи од лечења у другој држави чланици.

На предлог Комисије за Директиву о услугама на унутрашњем тржишту почетком 2004 укључене одредбе цодифыинг у пресудама ЕЦЈ је у примјени принципа слободног кретања у здравству. Тај приступ, међутим, био је одбијен од стране Европског парламента и Савјета. Било је осјетио да се специфичности прекограничне здравству нису довољно узете у обзир.

Комисија, дакле, предузео истражити како најбоље развити политику иницијативу конкретно циљате прекограничне здравству као засебна тема.

Која су правила Директива'с надокнада?

Директиве одражава следећим начелима: Било који нон-болничких услуга на које грађани имају право, у сопственој држави чланици, они мај исто тако да тражи у било које друге државе чланице, без претходног одобрења и бити надокнађени до нивоа накнаде које сопствени систем .
Било коју болницу бригу да градјани имају право да у својој држави чланици, они мај исто тако да тражи у било које друге државе чланице, тако и да буду надокнађени до нивоа накнаде које сопствени систем. Ако је непредвидив узбуркање прекограничне здравствене ризике постаје озбиљан проблем, даје предлог за одређену заштитна клаузула. Штавише, у складу са Законом о предмету ЕЦЈ, то омогућава држави чланици да ставите на место систем претходног одобрења за болничко лечење, како би заштитила своју систем, ако је то потребно.
У сваком случају, државе чланице мај наметнути истим условима траже на прекограничну брига како се примјењују на домаћем, као што је захтев за консултовати пре опште праксе саветовања стручњака или пре примања болничких услуга.

Овај предлог не мења право држава чланица да се дефинишу предности које то желе да да. Ако нека држава чланица не укључује одређени третман у оквиру својих права грађана код куће, овај директива не ствара нека нова права за пацијенте да имају такав третман у иностранству и бити надокнађени.

Како предлог осигура квалитет и безбедност прекограничне здравствене заштите?

За сада, нема јасних правила на нивоу Заједнице о захтевима одговарајуће информације, квалитет, безбедност и континуитет здравствене заштите требало би да буде испуњен за прекограничне здравству, односно ко је одговоран за осигуравање да су. Ово је случај без обзира на начин на који се плаћа за бригу - да ли је платио за јавно или приватно, да ли је предузети кроз Правилник о координацији система социјалне сигурности или да ли је у односу на слободно кретање права је горе описано. Без такве јасноће, постоји ризик од конфузије која води до проблема у осигурању квалитета и сигурности здравствене заштите у прекограничним случајевима.

Предложени директива, дакле, одређује:

да је безбедност и квалитет стандарда који се примјењују су оне које је држава чланица у којима је пружена брига
да такве стандарди треба да се заснива на закључцима Савјета о заједничким вредностима и принципима у Европској унији Здравствени системи "усвојена у јуну 2006
која је требала бити за властима државе чланице лечења како би се обезбедила исправна и наставља примјеном таквих стандарда ..
Која је улога националних контакт тачака?

Одговарајуће информације за пацијенте је неопходан предуслов за побољшање пацијената поверење у прекограничним здравству, као и постизање високог нивоа заштите здравља. Често јасне информације се осећали се као нестали. Директиве, дакле, поставља захтеве за информацијама, на све битне аспекте прекограничне здравствене заштите, под условом да се кроз националне контакт тачке. Форма и бројеви тих националних контакт тачака одлучили су да се државе чланице. Државе чланице треба да имају одговарајуће објекте за пружање информација о могућностима за прекограничне здравства и примјењиве процесима, те да да практична помоћ за пацијенте, ако је потребно.

Шта је циљ Европске референтне мреже?

Ова иницијатива подржава даљи развој Европске референтне мреже, која ће окупити, на добровољној основи, специјализованим центрима у различитим државама чланицама. Та сарадња има велики потенцијал да донесу корист пацијената кроз једноставнији приступ високо специјализованих негу. Она такође може бити користан за здравље системима као што би омогућило ефикасно коришћење ресурса, нпр по удруживању средстава за решавање ретких условима.

Како ради е-здравства се односе на ову иницијативу?

Активности у подручју "е-здравство" бити ојачан са овом иницијативом. Информациона и комуникацијска технологија има огроман потенцијал за побољшање квалитета, сигурност и ефикасност здравствене заштите. Комисија подржава већ постојеће е-здравствених пројеката покрива подручја као што су даљински пружање специјалистичке подршке од великих мањим локалним болницама објеката и праћење хроничних болести како би се омогућило лицима са хроничним услове да остану активне. Шта недостаје, међутим, су подељене формате и стандарде који се могу преносити између различитих система и различитих земаља. Директиве помоћи ће ти да се стави на место, овако јачање и јачање сарадње на е-Хеалтх.

Која су правила за постојеће прекограничне здравствене заштите?

Прва расправа о мобилности пацијента "на нивоу ЕУ-а били су упозорени у 1998 након Пресуде Европског суда правде (ЕЦЈ). До тада, једини механизам ЕУ омогућујући пацијентима да примате лечења у иностранству (осим болесника плаћају за такав третман приватно) била је Уредба о координацији социјалног осигурања (1408/71). Ова уредба овлашћује пацијената, чији је потребно лечење постаје током боравка у другој држави чланици (нпр. људи путују, раде или студирају у иностранству), на исти користи као пацијентима осигурана у држави чланици домаћину. Такође предвиђа планирани третман у осталим земљама чланицама, уз претходно овлашћење.

Године 1998, основана је ЕЦЈ додатна начела кроз своје пресуде у случајевима Кохл и крилом. У тим пресудама, Суд је јасно да као здравству је предвиђено накнада, мора се сматрати као услуга у смислу Уговора о Европској унији, а тиме и одговарајуће одредбе о слободном кретању услуга примјењују.

Суд је такође донео одлуку да се мере упућивања надокнаду трошкова насталих у другој држави чланици предметом претходног одобрења, су препреке за слободу пружања услуга, иако су такве препреке мај бити оправдани разлози најважнији од општег интереса. Ти разлози укључују и ризик од озбиљно подривању финансијска равнотежа система социјалне сигурности, потреба да се обезбиједи пружање медицинске уравнотежен и болничких услуга доступна свим или одржавање објекту лечење или медицинску услугу на територији који је есенцијалан за јавност здравље.

Ако се већ обратили ЕЈЦ ово питање, зашто ми је потребан нови предлог?

Тхе пресуде о појединачним случајевима су јасни у себи. Но, неизвјесност је остала изнад како применити принципе њихове уопштено. Осим тога, не постоје правила Заједнице о квалитету и безбедности прекограничне здравствене заштите требало би да буде осигурана. У многим подручјима и даље постоји сумња о томе колико начела утврђених у ЕЦЈ се могу применити у пракси пацијената, здравствених професионалаца и регулатори држава чланица. Они укључују:

неизвјесност о квалитету и сигурности здравствене заштите у иностранству под условом;
неизвјесност о земљи која је одговорна за надзор клиничких за прекограничне здравствене заштите;
неизвјесност око одобрења и надокнада прекограничне здравствене заштите;
сумња о томе да ли државе чланице имају могућност да се уређују и планирају своје системе без стварања неоправдана препрека за слободно кретање;
несигурности за пацијенте и професионалаца у покушавају идентификовати, упоредити или бирати између пружаоца услуга у другим земљама;
сумња о томе шта се дешава ако пацијенти трпе штету од прекограничне здравствене заштите.
Овај предлог има за циљ решавања тих забринутости и доносе правне јасноће свим заинтересованим странама.

Зашто би неко жели да прима здравствене заштите у иностранству?

Грађани обично више воле да примају здравству у близини, где живе. However, in specific situations it may be more efficient or beneficial to receive healthcare abroad. This may be the case for patients who live in border regions as the healthcare provided abroad is just closer to their home.

Sometimes there is more capacity or expertise available in another Member State, such as for certain highly specialised treatments, or healthcare can be provided faster due to spare capacity of healthcare providers abroad. And for some Europeans it is more convenient to receive care away from their home country because their family and friends live in another Member State.

Whatever the reason, the European Court of Justice has recognised that patients have the right to receive healthcare in another Member State and be reimbursed for that healthcare for up to the amount they would have received in their own country.

How common is cross-border health care?

On average 1% of public healthcare budgets is spent on cross-border healthcare annually. That is about €10 billion per year. Cross-border health care is more frequent:

in border regions
smaller Member States
for the treatment of rare diseases
in areas attracting large amounts of tourists.
Even in these instances, cross-border care still represents only a very small fragment of total healthcare spending. The aim of this initiative is not to encourage cross-border healthcare as such. Most of the time healthcare is best provided close to where the patient lives. People prefer to have healthcare as close to home as possible, and our surveys show that the vast majority of patients throughout the EU are content with the care provided by their domestic system – over 90% across the EU as a whole.

Most of those who state they are not content still prefer to have their healthcare within their own country. But when receiving healthcare abroad is beneficial it should be possible, safe and of good quality. Procedures for reimbursement should be clear and responsibilities should be clearly defined and allocated.

How will this directive be implemented?

The proposed Directive provides a general framework for the application of cross-border healthcare patient rights, which the Member States will then implement as fits best with their systems, at national, regional or local level. This proposal will be sent to both the European Parliament and the Council of Ministers of the European Union for adoption. After adoption a Comitology committee will be established to further specify the measures necessary for the implementation of this Directive.

Додатне техничке спровођења мера мај такође буде усвојен на нивоу заједнице (у договору са државама чланицама), на пример дефинисати, за сврхе ове Директиве списак третмана, осим оних које захтевају ноћење, која би била у складу са истим режим као болничких услуга.

Више информација

хттп://еуропа.еу/рапид/прессРелеасесАцтион.до?референце=ИП/08/1080&формат=ХТМЛ&агед=0&лангуаге=ЕН&гуиЛангуаге=ен

Питања и одговори о нацрту директиве о примјени права болесна лица у прекограничним здравства може се пронаћи на адреси: хттп://еуропа.еу/рапид/прессРелеасесАцтион.до?референце=МЕМО/08/473&формат=ХТМЛ&агед=0&лангуаге = ЕН & гуиЛангуаге = ен

Или телефонски Комисије канцеларија у Лондону: 020 7973 1992.)

Остали контакти

Џон Боуис - портпарол конзервативни на здравље на Европски парламент јбоуис@еуропарл.еу.инт

Европа ДОННА - Еуропеан цоалитион на рак дојке ууу.еуропадонна.орг

Лечење у иностранству је турнеја предузеће које организује путовања и смештаја пакете за пацијенте који желе да иду у иностранство. Ууу.треатментаброад.цом

Види такође Клиник Бад Сулза (Немачка) и француски медицински љечилишта под Француској.

ЗДРАВСТВЕНЕ ТРЕТМАНА У ЕВРОПИ

Следећих дана од објављивања под 'третман у Европи', најновије вести из Брисела је да разна министарства здравља боре прекограничним здравственим лечење зуба и ноктију. ЈА сумњати НХС је наш најјачи протестер.

Најновије је да је предложени закон у поцетку била је у децембру прошле године, али је повучен након далекосежне контроверзе. Нацрт закона омогућава држављанима једне државе ЕУ-а да иде у иностранству у другој држави чланици да траже третман. Пацијенти у ЕУ ће бити допуштено да примају не-болничких лечења изван њихове матичне земље, без претходно одобрење од својих лекара или здравствених власти. Тхе патиент'с хоме здравствених услуга ће онда морати да плати рачун - али само до износа третман би цене у кући државе. Када су трошкови лечења већи је, пацијент ће морати надмашити разлика.

Proving how out of touch they are with the general public in UK, the protestors say this new law “would potentially favour higher income groups. Firstly, the fact that people would spend money on treatments abroad, and then be reimbursed later, and secondly, that the system would operate on a top-up basis – patients could get a certain proportion of the cost of a treatment reimbursed by the NHS, but make up the difference themselves. Both these features would tend to lead to the diversion of resources towards higher income groups. Put simply, if the well-off use up the NHS budget buying services abroad, there will be less money left for those who cannot afford to top up the difference”.

On the face of it, this is true – BUT – on another posting on this site, a patient describes how a scan that would have cost him £800 in UK, if done privately, actually cost him £80 in France. The £800 was quoted him at an NHS hospital – so are the NHS frightened they are going to lose out of a juicy revenue stream?

And they should actually consult patients. Ask around, and it is shameful the number of patients who pay for private treatment in UK by taking out loans or mortgages. A family, faced with Mum or Dad having to have cancer treatment, wants the best for their parent – and it is often the kids who insist that they go privately.

As the news says, Health Minister Alan Johnson was forced to announce a review of the policy last month after a series of high profile cases where patients wanted to top up. They also bought up the old chestnut of unfair treatment, which could lead to unfair queue-jumping by the well-off, marking the end of the way we run healthcare in this country.

Да ли је неко у Ухитехалл, заправо знам шта иде у НХС? Queue-jumping is rife; ordinary patients are going to Court to get drugs to save their sight, etc. Behind all this do-gooding is the fear that patients will return and start to demand the same treatment in UK that Europeans receive – at the same cost. And this will make some hospital administrators very worried for their jobs.

After all, if run privately, no hospital would allow expensive equipment to lie idle the way the NHS does. The private Cromwell Hospital's radiotherapy unit is open 12 hours a day, starting 0730. The Royal Marsden says their unit is open 0900-1700.

And, with all this talk about poorer people not being able to pay for top-ups if they went abroad, the NHS should ask why it is you can have a scan in Lyon for £80, that would cost £800 in UK?

More info on this from Open Europe's briefing on the EU Health Directive:
http://www.openeurope.org.uk/media-centre/pressrelease.aspx?pressreleaseid=80

FOR MORE INFORMATION go to our sister website www.healthspanews.com